3. Da li je vakcinacija bezbjedna za ljude sa autoimunim bolestima (npr.Hašimoto)?

Ne očekujemo da će osobe koje imaju autoimune bolesti imati značajne neželjene efekte vakcinacije na njihovu bolest.

Proizvođač Pfizer/BioNTech u uputstvu za upotrebu njihove vakcine protiv COVID-19 (Comirnaty) navodi da se ova vakcina može koristiti kod osoba sa autoimunim bolestima.

Proizvođač Institut Gamaleja iz Rusije navodi da se vakcina Sputnik V može koristiti kod osoba sa određenim hroničnim bolestima, uključujući autoimune bolesti, uz oprez (odnosno, mogu da se vakcinišu ukoliko su u stabilnoj fazi bolesti. U slučaju da je bolest u fazi pogoršanja, potrebno je sačekati da se stanje stabilizuje).

Konkretno, Hašimoto je vrlo učestalo oboljenje, u Republici Srpskoj već imamo veći broj ljudi koji od njega boluju, a vakcinisali su se protiv COVID-19, i nisu imali nikakve posljedice.

4. Da li postoje bolesti usljed kojih se vakcinacija protiv COVID-19 ne preporučuje?

Vakcinacija protiv COVID-19 je kontraindikovana (nije dozvoljena) u slučaju:

– Poznate alergije na neki od sastojaka vakcine (naprimjer, alergija na polietilen-glikol je kontraindikacija za vakcinu proizvođača Pfizer)
– Pojave anafilaktičkog šoka ili ozbiljne generalizovane alergijske reakcije ili druge teške neželjene reakcije na prvu dozu vakcine
– Ukoliko je osoba ranije u životu imala teške alergijske reakcije (napomena: alergija na penicilin, hranu ili polen nije kontraindikacija za vakcinaciju)
– Dob ispod 18 godina

Vakcinaciju protiv COVID-19 treba odložiti (obaviti je nakon što prođe navedeno stanje) ukoliko osoba:

–  Ima simptome akutne zarazne bolesti (kod blažih infekcija, vakcinacija se provodi nakon što se normalizuje tjelesna temperatura)
–  Ukoliko je osoba bolovala od COVID-19 prije manje od mjesec dana
–  Ukoliko je osoba vakcinisana protiv neke zarazne bolesti prije manje od 14 dana
–  Ukoliko je osoba ozbiljno imunokompromitovana, npr. transplantacija organa u poslednja tri mjeseca, trenutno na hemoterapiji, radioterapiji i sl. (pacijent se prvo treba savjetovati sa nadležnim specijalistom)
–  Ukoliko je osoba u fazi pogoršanja hronične bolesti (savjetovati se sa nadležnim specijalistom)
–  Ukoliko se radi o trudnici ili dojilji

5. Kakav je stav struke po pitanju vakcinisanja trudnica i djece?

Vakcine protiv COVID-19 još nisu u potpunosti ispitane na populaciji djece, zbog čega se vakcinacija preporučuje samo starijima od 18 godina (Gamaleja – Sputnik V, Astra Zeneka/Oxford, Sinofarm), odnosno starijima od 16 godina (Pfizer/BioNTech).

Kod trudnica se vakcinacija protiv COVID-19 još uvijek ne preporučuje, jer nisu obavljena istraživanja na trudnicama. Međutim, neke vakcine su primijenjene na velikom broju trudnica (desetine hiljada) u zemljama koje su se odlučile da preporuče vakcinaciju trudnica zbog velikog rizika od COVID-19 (vakcina proizvođača Pfizer u Izraelu i u SAD-u), i nisu zabilježeni loši uticaji vakcine na trudnoću, samu trudnicu ili bebu.

Takođe, nema podataka iz posebnih istraživanja o vakcinaciji dojilja. Za Sputnik V proizvođač ne preporučuje vakcinaciju dojilja. Pfizer/BioNTech za svoju vakcinu preporučuju da se može dati dojiljama ukoliko one spadaju u grupu koja treba da se vakciniše, jer nema nikakvih podataka koje bi ukazivale na eventualnu štetnost vakcine po dijete koje doji. Prema preporuci SZO, dojilje koje se vakcinišu ne treba da prekidaju dojenje.

6. Da li postoje bolesti koje predstavljaju veći rizik da osoba dobije tešku formu bolesti COVID-19, ukoliko se zarazi? Da li su osobe koje imaju te bolesti među prioritetima za vakcinaciju?

 Određene hronične bolesti predstavljaju veći rizik da osoba, ukoliko se zarazi korona virusom SARS-CoV-2, dobije tešku kliničku sliku ili čak da dođe do smrtnog ishoda. Osobe koje imaju te bolesti spadaju u prioritete za vakcinaciju, zajedno sa osobama starijim od 65 godina.

Te hronične bolesti su:

– hronična bolest pluća (astma, bronhiektazije, hronična opstruktivna bolest pluća, cistična fibroza, intersticijalna bolest pluća),
– imunokompromitovane osobe (HIV, maligne bolesti, stanje nakon transplantacije organa, primarne imunodeficijencije),
– dijabetes melitus,
– kardiovaskularna oboljenja,
– hronična bolest bubrega (uključujući osobe na hemodijalizi)
– hronična bolest jetre,
– neurološka stanja (multipla skleroza, Parkinsonova bolest, miastenija gravis, bolest motornih neurona)
– demencija,
– cerebrovaskularne bolesti (moždani udar),
– gojaznost (BMI veći od 40).

7. Da li su i koje vakcine sigurne za osobe iznad 65 godina?

Sve vakcine koje se koriste u našoj regiji su odobrene za upotrebu i kod osoba starijih od 65 godina. Dosadašnje iskustvo u primjeni Sputnik V vakcine u Republici Srpskoj govori da starije osobe dobro podnose ovu vakcinu (reakcije na vakcinu kod starijih osoba su rjeđe nego kod mlađih).

8. Koja vakcina se preporučuje onima koji su preboljeli COVID-19?

Osobe koje su preboljele COVID-19 mogu da prime bilo koju vakcinu protiv COVID-19.

9. Koliko vremena nakon revakcinacije treba da prođe da bismo bili sigurni da je vakcina djelovala i da smo bezbjedni?

Nakon vakcinacije je potrebno da prođe izvjestan period da se razvije imunitet. Ovaj period je različit za različite vrste vakcina, nakon nekih se imuni odgovor razvija brže, a nakon drugih nešto sporije. Za Sputnik V je potrebno da prođe 15 dana nakon druge doze vakcine da bismo smatrali da je vakcina ispoljila svoj efekat, dok je za vakcinu proizvođača Fajzer ovaj period 7 dana od druge doze.

10. Da li su oni koji su vakcinisani 100% zaštićeni?

Efikasnost vakcina protiv COVID-19 koje su u upotrebi je vrlo visoka, što znači da veliki procenat vakcinisanih razvija imunitet koji ih štiti od bolesti.

U praksi uvijek postoji mogućnost da neka osoba, koja je vakcinisana, ne uspije da razvije adekvatan imuni odgovor koji bi je u potpunosti zaštitio od infekcije i obolijevanja. Ovo se češće dešava kod osoba koje imaju oslabljen imuni sistem zbog nekih bolesti ili terapije koju koriste ili je imuni sistem oslabio zbog starosti osobe.

Čak i u ovom slučaju, osobe ipak razviju određeni imunitet nakon vakcinacije, koji ih štiti barem od teškog oblika bolesti. Što znači, ako se i zaraze i razviju bolest, ona će biti blaža nego što bi bila da nisu vakcinisani.

11. Postoje li procjene, koji procenat populacije je potrebno da ima imunitet da bismo mogli da skinemo maske i da se ponašamo kao prije pandemije?

Postoje procjene da je potrebno da oko 70% osoba bude zaštićeno da bi se smanjio prenos virusa i da bismo se mogli vratiti uobičajenom načinu života.